Psihološka podrška u borbi sa sterilitetom

Neplodnost predstavlja jedan od sve učestalijih problema sa kojim se suočavaju parovi. Medicinske pretrage, analize, konfuzija, lutanje, traganje, saveti, preporuke ….Vođenje ljubavi više nema nikakve veze sa željom i uzbuđenjem, već postaje programirana akcija kada “mora” i “treba”. Folikulometrija je rekla da tada treba “to” da se radi. Vreme prolazi… Biološki sat otkucava… I nekako se uvek  nađe neko “dobronameran” iz okruženja da nas na to podseti, kao da nam to već nije dovoljno na pameti. Kako vreme odmiče, postaje sve gore… “Nema ništa novo!!!” Pojavljuje se stid… Najradije ne bismo na porodična okupljanja… Nižu se neuspesi… Druga crtica se nikako ne pojavljuje… Sve češće se javljaju ljutnja, bes, bespomoćnost, ogromna tuga i praznina…

Kako psihoterapija i grupe podrške mogu biti od  pomoći u krizi kakvu donosi borba sa sterilitetom?

 Individualna psihoterapija i/ili rad sa parovima je značajan vid podrške tokom raznih perioda u životu kada se suočavamo sa izazovima i krizama. Ovi načini rada su zastupljeni i kod nas kao podrška tokom perioda lečenja steriliteta i brobe za roditeljstvo. U našem okruženju se grupe još uvek u znatno manjoj meri koriste kao podrška u odnosu na primer na SAD, gde su grupe podrške dosta zastupljene pri suočavanju sa najroznovrsnijim teškoćama. Neki od mogućih uzroka su što imamo otpor da probamo nove načine rada i nismo navikli na takav način razgovora o temama o kojima ne razgovaramo ili razgovaramo sa ljudima kojima želimo to da saopštimo. Ljudi mogu razmišljati: ,,Ko će biti u toj grupi?“, ,,Da li će mi se dopasti ljudi?“, ,,Ne mogu otvoreno da pričam o najintimnijim stvarima pred nepoznatim ljudima?“, ,,Neprijatno mi je da kažem ljudima u okruženju da sam član neke grupe.“ , ,,Grupa nije za mene.“ i  još mnogo toga. Međutim, kada sagledamo naš svakodnevni život, mi smo već članovi velikog broja grupa i najveći broj promena u našim životima se dešava u grupama. Naša porodica je jedna grupa, ljudi sa kojima radimo, prijatelji, ljudi u mestu, državi gde živimo itd. Zavisi od toga koliko smo otvoreni i u kom smo kontekstu, mi svakodnevno sa ljudima razgovaramo o nekim temama. Ne možemo baš o svemu da razgovaramo sa svakim, pa tako ni o svakoj temi. Zbog toga je grupa podrške za osobe koje leče sterilitet grupa u kojoj ste bezbedni da ispričate baš sve što želite o toj temi. Možete da podelite i emocije i strahove, koje možda niste ni izgovorili, ni pokazali drugima. Zašto baš u ovoj grupi? Zbog toga što su članovi osobe koje su u istoj životnoj fazi kao i vi. Ako i nemate ista iskustva, često su prisutne slične emocije, strahovi, očekivanja, koje su u redu za ovaj period. Takođe, grupu vode sertifikovani psihoterapeuti, koji imaju lično i profesionalno iskustvo u bavljenju ovom temom. Psihoterapeuti u grupi pružaju podršku svim članovima da iskažu ono što im je potrebno i usmeravaju razmenu među članovima grupe, koja Vam može biti značajna u radu na ovoj temi, ali iskustva iz grupe se najčešće mogu upotrebiti i u drugim kontekstima. Rad u grupi utiče da poboljšamo način na koji komuniciramo sa ljudima u okruženju: kako govorimo drugima šta nam je potrebno, kako postavljamo granice, kako nešto izgovaramo, a kako nas drugi mogu razumeti i sl. Kojim sve temama se bavimo na grupnim sastancima? Lečenje steriliteta je višeslojan problem. Mi ćemo nabrojati samo neke od mogućnosti tema kojima sve bavimo na grupnim susretima, a sve sa čim Vi dođete je značajna tema za rad. Neke od mogućih tema su:

Koja pitanja kod mene pokreće problem sa kojim se suočavam/o? Šta mi je najteže od svega sa čime se suočavam/o?

Prethodna bolna iskustva. Prorađivanje emocija, opraštanje, završavanje.

Sistemi podrške – istraživanje sopstvenih i sredinskih resursa.

Sistem zdravstvene zaštite- podrška ili izvor frustracije?

Strahovi, snovi i katastrofična očekivanja – ,,Nikada nećemo imati dete.“

Partnerski odnos i seksualnost – uticaj ,,borbe“ za bebu na partnerski odnos.

Odnos prema telu – fizička aktivnost i relaksacija.

Stid i krivica – očekivanja od sebe, koja mogu da pojačaju pitanja iz okruženja ,,Kada ćete vas dvoje dobiti bebu?“

Pitanja identiteta- ko sam ja kada ne mogu da budem roditelj? Lični kvaliteti?

Depresija i zastoj ,,Ništa mi ne ide.“ Fokusiranost na problem. Ja izvan trenutnog problema.

Istraživanje opcija i prihvatanje onoga što jeste.

Nama je bila značajna podrška grupa na edukaciji za psihoterapeute u periodu lečenja steriliteta, pa smo sada tu za sve što je drugima potrebno u radu sa ovom temom.

Tokom perioda pripreme za roditeljsku ulogu značajno je da negujemo i brinemo o sebi!

Nekoliko saveta psihoterapeuta kako to možete da radite:

• Okružite se ljudima čija Vam podrška znači.
• Nemojte se obeshrabriti ako ne znate koga da slušate, kog lekara da izaberete, gde da idete, kome da se obratite… To je normalno. Na početku ćete lutati dok ne pronađete lekara po svojoj meri.
• Kada birate lekara, pored njegovih stručnih kvalifikacija, izaberite lekara koji Vama prija, koji Vam uliva poverenje i sigurnost.
• Niste dužni nikome da objašnjavate zašto nemate dece, to je Vaša intimna stvar.
• Probajte (ovo nije ni malo lak zadatak) da na trenutak zaboravite na problem sa kojim se suočavate i priredite sebi neko “malo“ zadovoljstvo. Izađite, putujte, probajte malo da uživate.
• Brinite o svom telu, ishrani, kondiciji… Idite na masažu, jogu, akupunkturu… ili bilo šta što Vašem telu prija i opušta ga.

Psihoterapeuti:

Ivana Dasović https://psihoterapeutivanadasovic.rs/

Bojana Brkić Stojanović https://www.psihoterapeut-beograd.rs/