Naučite kako da ojačate imunitet hranom

„Neka hrana bude vaš lek i lek neka bude vaša hrana“

Verovatno ste naišli na ovaj poznati citat koji je napisao Hipokrat ( 460. p.n.e. – 377.p.n.e.), drevni grčki lekar koji se smatra ocem zapadne medicine. Zvuči lepo, zar ne? Ali koliko nas zaista ovaj citat uzima k srcu? Koliko nas zaista veruje da se možemo izlečiti hranom? Drevni kineski lekari bili su snažni vernici da se hrana može koristiti kao lek. U njihovo vreme, kada bi se pacijenti razboljevali, prvo što bi lekar uradio je da promeni način ishrane. U to vreme, kineski lekari nisu morali da se bave uklanjanjem prerađene, preslatke, hemijski tretirane „hrane“ pune konzervansa. Oni su se brinuli da osiguraju da hrana bude energetski savršeno izbalansirana. Na primer, ako je pacijent imao simptome „suvoće“, npr. suvu kožu, suva usta, zatvor sa tvrdim stolicama, lekar će propisati hranu koja „vlaži suvoću“, kao što su: kruške, jabuke, proizvodi od soje, med, jaja. školjke i dr. Ako terapija hranom nije bila dovoljna za potpuno izlečenje određenih simptoma, propisana bi bila biljna medicina kao i određene fizičke vežbe koje pacijent može raditi kod kuće. Svaki pacijent bi dobio različite preporuke u ishrani jer ne postoji jedna dijeta koja svima odgovarala, koncept za koji se danas trudimo da dokažemo da nije tačan.

Neverovatno da su drevni kineski lekari takođe bili svesni da najveći deo imuniteta potiče iz našeg sistema za varenje. Šta jedemo, kako i kada jedemo imaće direktan uticaj na naše energetsko i emocionalno stanje i funkcionisanje našeg imunog sistema. Uostalom, većina nas jede više puta dnevno, pa bi bilo naivno misliti da kvalitet hrane koju konzumiramo neće uticati na naše zdravlje. Da bismo povećali funkcionisanje našeg imunološkog sistema važno je povećati funkcionisanje našeg sistema za varenje. Kako se to postiže?

OPŠTA PRAVILA

1. Redovno konzumirajte fermentisanu hranu bogatu korisnim bakterijama koje pomažu u probavnom procesu. Primeri fermentirane hrane uključuju: kiseli kupus, kimchi, kiselo mleko, kefir, miso, tempeh. Mala količina je sve što vam treba, ali treba je redovno konzumirati. Ako zaista ne možete da podnesete nijednu od ovih namirnica, bilo bi važno uzimate korisne bakterije u vidu suplemenata. Verujem da nijedan suplement ne može da odgovara urođenoj mudrosti hrane koju nam je priroda pružila, ali nešto je bolje nego ništa. Kapsule acidophilus mogu se naći u većini prodavnica zdrave hrane ili u apotekama.  

2. Izbacite iz prehrane visoko prerađenu hranu. Izbegavajte proizvode napravljene od veštačkih sastojaka, boja, konzervansa, delimično hidrogenizovanih ili hidrogenizovanih trans masti (npr. margarin), veštačkih zaslađivača, visoko prerađenog i beljenog pšeničnog brašna. Zapamtite jedno: ako proizvod koji kupujete sadrži tonu sastojaka koje ne možete ni da izgovorite, fer je reći da sadrži veštačke sastojke koji su loši za vas. U idealnom slučaju želite da se prebacite na pravu i svežu hranu koja nema drugih sastojaka osim onoga što jeste npr. jabuka, krompir, celer, šargarepa, kelj… Veštački sastojci i hemikalije oslabljuju naš imuni sistem. Toksične hemikalije su, nažalost, svakodnevni deo našeg života, tako da ako svom telu možemo dati malu pauzu ne konzumirajući toksičnu hranu, nas organizam će nam zahvaliti pružajući nam više energije, bolju probavu i zdraviji imuni sistem.

3. Pijte samo male količine toplih tečnosti tokom obroka. Velike količine ledene vode mogu da razblaže digestivne enzime koji se nalaze u vašoj pljuvačci, kao i da uspore vaš probavni proces. Mora biti prisutna određena količina toplote kako bi želudac mogao efikasno da deluje i probavlja hranu. Bolje je uzimati male gutljaje vrućeg čaja, bistre čorbe ili vode sobne temperature tokom obroka ili piti tečnosti 15-30 minuta nakon obroka.

4. Jedite u redovno vreme. Jedite redovno i započinjte svoj dan hranljivim doručkom koji sadrži proteine koji održavaju stabilan šećer u krvi.  Što je šećer u krvi stabiliji, to će vam se manje jesti slatkiši. Redovan raspored obroka takođe pomaže pravilnom varenju.

5. Nemojte kasno da večerate. Prema kineskoj medicini, naš probavni sistem dobija najviše energije između 7-9 ujutro. To znači da treba jesti najviše u jutarnjim satima i za ručak.  Večera može i da se preskoči ili da bude lagana. Sistem za varenje bi trebalo da se odmara noću a ne da radi na varenju hrane dok spavate. Ako legnete da spavate odmah posle obroka, to može dovesti do gorušice i ometanja sna.

5. Ne jedite dok ste pod stresom. Kada smo pod stresom, naš simpatički nervni sistem preusmerava protok krvi iz creva u druga mesta, npr. mišiće (da bi nas pripremio za odgovor „borbe ili bega“). Takođe se zna da stres menja naš apetit i dok neki ljudi uopšte nemaju apetit dok su pod stresom, drugi imaju tendenciju da se prejedaju. Važno je i da ne jedete na mestima koja su vam povezana sa stresom (npr. na mestu na kojem plaćate mesečne račune), već rezervišite mirno i udobno mesto gde se možete opustiti i uživati u svojoj hrani.

6. Odvojite vreme, žvaćite pravilno i uživajte u svakom zalogaju. Jelo tokom vožnje, radom za računarom, razgovorom preko telefona ili obavljanja ukrštenih reči ometa pravilan probavni proces. Nije slučajno da su u većini kultura ljudi izgovaraju kratku molitvu pre nego što započnu svoj obrok. Imati mali ritual, izgovoriti molitvu ili jednostavno biti zahvalan za hranu koju imate, može pokrenuti oslobađanje probavnih enzima i pripremiti vaše telo da prihvati hranu.

HRANA KOJA JAČA IMUNITET

Hrana koja jača sistem za varenje se tradicionalno koristi u kineskoj medicini kao hrana koja jača imunitet i pospešuje energiju.  Za pravilnu obradu i absorbciju hrane, mora da postoji odredjena količina toplote u našem zeludcu. Tu toplotu Kinezi nazivaju “digestivna vatra”.  Zbog toga se za jačanje sistema za varenje koristi hrana koja zageva telo i koja je termički obradjena tj. skuvana. Da biste ojačali svoj imuni sistem jedite sledeće namirnice:

Povrće. Pečurke su posebno korisne za imunitet.  Takodje su i: crni luk i beli luk, šargarepa, tikvice, slatki krompir, grašak, bundeva, kupus, kelj, pasčin, zeleno lisnato povrće, kao i morsko povrće poput algi. Izbegavajte jesti sirovo, nekuvano povrće jer je potrebno više energije za varenje i može izazvati retku stolicu. Mala količina salate uz obrok je u redu, posebno u letnjem vremenu kada je povrće sveže i obilno.

Integralne žitarice. Preporučuje se pirinač, ječam, zob i kvinoja. Ako imate previše šlajma ili hronične probleme sa sinusima, izbacite pšenicu i pšenične proizvode dve nedelje iz ishrane.  Ako primetite da vam se stanje popravlja, znači da biste mogli imati netoleranciju na gluten. Takođe je poznato da intolerancija na gluten uzrokuje neplodnost i ponavljajući pobačaj.

Voće. U kineskoj medicini većina voća ima energetsku prirodu hlađenja. Zato voće obiluje tokom letnjeg vremena i u tropskim klimama. Koristi se za osvežavanje i hlađenje. Voće koje ima neutralnu temperaturu uključuje trešnje, kajsije, breskve, maline, kupine i borovnice i pogodnije su za ljude kojima je stalno hladno. Voće treba da se jede u većim količinama tokom letnjeg vremena. U zimsko doba je preporučljivo kuvanje ili pečenje voća.

Pasulj i mahunarke. Garbanzo pasulj je posebno dobar za energiju i probavu. Takođe mogu biti korisni i crni pasulj i sva sočiva.  Pasulj se polako vari i održava stabilniji nivo šećera u krvi. Ako ga pojedete ujutru, bićete puni energije i zadovoljni do ručka. Takođe ćete imati manju verovatnoću da tokom dana posegnete za slatkim poslasticama.  Važno je napomenuti da je nekim ljudima izrazito teško da vare pasulj i mahunarke. Ako osetite nadimanje, preterane gasove i bolove u stomaku posle konzumiranja pasulja, slušajte svoje telo i nemojte ga jesti prečesto ili uopšte.  

Meso i riba. Male količine piletine, govedine i jagnjetine koriste se za tonifikaciju energije. Važno je da meso bude najkvalitetnije i organski uzgojeno. Manje ribe poput sardine, pastrmke, skuše treba jesti u većoj količini za razliku od krupne ribe poput tune i lososa, jer veća riba sadrži veći sadržaj žive.

Začini. U hranu treba dodati zagrijavajuće začine poput luka, belog luka, đumbira, kajenske paprike, crnog bibera, cimeta, klinčića, muškatnog oraščića, komorača, bosiljka, kima, kumina i ruzmarina.

Mleko i mlečni proizvodi. Mleko ima rashlađujuću energiju i ima tendenciju da pogoršava šlajm. Male količine visokokvalitetnog sirovog mleka mogu se konzumirati ako nemate previše šlajma ili astmu. Jogurt je najbolji kad se pije običan i lakše je probavljiv od običnog mleka.

Nadam se da će vam ova infomacija pomoći da poboljšate svoje zdravlje.  

Prijatno!