Šta je ašvaganda i čemu sve služi?
Ašvaganda polako ali sigurno postaje jedna od mojih omiljenih biljaka. Dugo sam je “zagledala” iako ne pripada farmakopeji kineske medicine već njenoj sestri od tetke Ajurvedi tj. tradicionalnoj indiskoj medicini. Mogu reći da mi se ašvaganda uvukla pod kožu. Često je koristim lično i često je preporučujem mojim pacijentima. Volim da se šalim da bi bilo lepo da umesto da nas prskaju protiv komaraca mogu da nas prskaju ašvagandom i svi bi smo bili srećni i spokojni.
Možda se pitate, šta je ašvaganda i kada se koristi? Dok nisam znala šta znači reč “ašvaganda”, zamišljala sam da bi to moglo biti ime neke prelepe indijske princeze koja je doživela duboku starost. Ispostavilo se da na Sanskritu ime zapravo znači “miris konja”. Kakvo razočarenje! Miris ovog zimzelenog grma nije baš preterano prijatan, tako da je to deo objašnjenja. Medjutim konj se spominje zbog toga što ašvaganda povećava snagu. Na latinskom je poznata kao “Withaia somnifera” a nadimci su joj “indijski žen šen” i “zimska trešnja”.
Ašvaganda pripada klasi biljaka koje se zovu adaptogeni. Adaptogeni su izvanredne prirodne supstance koje pomažu telu da se prilagodi stresu, podržavaju normalne metaboličke funkcije i pomažu u uspostavljanju homeostaze. Povećavaju otpor tela na fizičke, biološke, emocionalne stresne faktore i pružaju odbrambeni odgovor na akutni ili hronični stres. Adaptogeni su jedinstveni od drugih supstanci po svojoj sposobnosti da obnove ravnotežu endokrinih hormona, moduliraju imuni sistem i omoguće telu da održava optimalnu homeostazu.
Znanje o adaptogenima datira hiljadama godina od drevne Indije i Kine, ali ozbiljna naučna studija započela je tek krajem četrdesetih godina prošlog veka, kada su sovjetski naučnici istraživali blagodati ovih supstanci u borbi protiv stresa, sprečavanju i smanjenju bolesti, održavanju homeostaze i jačanju tela.
Da bi biljka bila klasifikovana kao adaptogen, mora ispunjavati sledeće kriterijume:
- Ne sme biti toksična – nuspojave su minimalne ili potpuno odsutne.
- Proizvodi nespecifičan odbrambeni odgovor na stres – nespecifični odgovor u organizmu podrazumeva snagu otpora ili prilagođavanja – izgradnju„ adaptivne energije “koja održava telo uravnoteženim kada je pod uticajem višestrukih stresora ili štetnih uticaja.
- Ima normalizujući uticaj na telo – Adaptogeni moraju pokazati normalizujući uticaj na regulatorne sisteme tela, uključujući neuroendokrini i imuni sistem. Sekundarna mesta delovanja adaptogena uključuju jetru, kardiovaskularni sistem, bubrege i pankreas.
Takođe je poznato da većina, ako ne i svi adaptogeni, imaju antioksidativna svojstva. Mnogi adaptogeni takođe imaju hepatoprotektivna (štite jetru), kardioprotektivna (štite srce), hemoterapijska (štite od efekata hemoterapije i zračenja), antikancerogena i antiinflamatorna svojstva.
Drugim rečima, adaptogeni su fascinantne biljke koje mogu učiniti puno za zdravlje i to posebno ako smo pod stresom. Medjutim, ako uzimate adaptogene, to ne mora da znači da ne treba praviti promene u životu koje će rešavati sam koren Vašeg problema. Biljke su tu da nas podrže dok mi sami ne preuzmemo odgovornost za naše zdravlje. Na primer, ako ste iscpljeni zato što ne spavate dovoljno sati, ašvaganda će Vam pomoći do odredjene granice. Odlazak u krevet ranije će rešiti sam koren Vašeg problema.
U kineskoj medicini, adaptogeni se mogu uporedjivati sa tonicima koji jačaju “ći” energiju i krv. Tonici stimulišu imunološku i odbranbenu funkciju tela. Žen šen (Panax ginseng), astragalus (Astragalus membranaceus) i sladić (“Glycyrrhiza glabra, G. uralensis) takodje spadaju u adaptogene biljke ili “ći” tonike.
Sem u Indiji, ašvaganda se takodje koristi u Pakistanu, Šri Lanci i u delovima Afričkog kontinenta. Najviše se koristi koren biljke ali se takodje mogu koristiti listovi i bobice. Ašvaganda se razlikuje od većine adaptogena u tome što ima umirujuće dejstvo. Većina adaptogena stimuliše proizvodnju energije. Ašvaganda je veoma efikasna za anksioznost, umor, nervnu iscrpljenost i nesanicu (posebno ako je izazvana stresom).
Ašvaganda pojačava endokrinu funkciju posebno pomažući u regulaciji štitne žezde, testisa i nadbubrežnih žlezda. Koristi se za poboljšanje libida i nizak broj spermatozoida kod muškaraca. Tradicionalno se kuva sa mlekom, gi puterom i medom u keramickoj posudi.
Ašvaganda je bogata gvoždjem tako da se može koristiti kod žena koje imaju anemiju pa čak i za simptome perimenopauze. Pogodna je i za bolove i grčeve u mišićima.
Iako je asvaganda veoma sigurna biljka nije indikovana za svakoga. Ne preporucuje se trudnicama i ljudima koji imaju hipertireozu tj. ubrzanu funkciju stitne zlezde. Takodje je kontraindikovana za ljude koji uzimaju sedative (pojacava njihovo dejstvo) i lekove za supresiju imunog sistema.
Ašvaganda se uzima u vidu kapsula, praska ili tinkture. Dnevna doza koncentrovanih kapsula je 300mg – 1000mg. Dnevna doza praska je od 3g do 10g.
Bibliografija: David Winston. “Adaptogens.”
