Nedostatak prirode

Kada ste poslednji put hodali bosi po zemlji?  Spavali napolju?  Osetili potpunu tišinu?  

Živimo u kutijama naprevljenim od cigle.  Visoko od zemlje.  Hodamo po betonu.  Stopala su nam zarobljena u cipelama koje su uglavnom napravljene od plastike.  Oči su nam prekrivene naočarama za sunce i ne vide sunčevu svetlost.  Sunčevi zraci ne mogu da dopru ni do naše kože zato sto smo se namazali kremom protiv sunca.  Nedostaje nam vitamin D koji je neophodan za naše zdravlje i za jake kosti.

Jedemo hranu napravljenu u laboratoriji koja sadrži konzervanse, veštacke arome i ne moze da se pokvari.  Voće i povrće je naprskano pesticidima.  Pijemo vodu sa hlorom i koka kolu.   

Preko dana sedimo na stolici i buljimo u ekrane.  Udovi su nam skoro atrofirali.  Nervira nas šef.  Ne izlazimo napolje.  Plašimo se kiše. Statistike pokazuju da zatvorenici provode više vremena napolju nego naša deca.  Kroz prozor slušamo buku automobila i udišemo smog.  Unosimo dodatne toksine (pošto nam smog izgleda nije dovoljan) pušeći cigarete.  

Noću, pognutog vrata i iskrivljenih ledja, potpuno nesvesno i bez ikakvog cilja, na telefonu gledamo filtrirane živote drugih ljudi na društvenim mrežama.  Uporedjujemo se sa njima.  Depresivni smo zato sto nismo toliko lepi, uspešni i sretni kao oni.  Živimo virtuelnu realnost.  Pijemo lekove za spavanje.  Budimo se noću i kao kada dete očajnicki trazi cuclu, mi se opet hvatamo za telefon.  Telo je zbunjeno i misli da je dan jer nam svetlost bije tačno u zenice baš onda kada bi trebala da nas okružuje kompletna tama.  

Ujutru smo mamurni i neraspoloženi.  Sve i svako nas nervira. Dijagnoza: nedostatak prirode!

Kada ste poslednji put dotaknuli rukom zemlju?  Ubrali jabuku sa drveta?  

Ponekada, ako imamo vremena i načina, odlazimo u prirodu.  Zaboravili smo da je priroda zapravo naša kuća.  Naši umovi i telo su evoluirali  da bi živeli baš u takvoj kući.  Da li ste se ikada osećali iznervirano dok ste se šetali po šumi ili kupali u reci?  Da li ste se ikada osetili anksiozno dok ste slušali cvrkut ptica?  Kada smo u prirodi, hormoni stresa su nam niski.  Da li ste znali da drveće emituje odredjene supstance koje imaju pozitivan efekat na naš imunitet? 

Studije su dokazale (iskreno ne trebaju nam studije jer ovo svi intuitivno znamo ali eto, sada imamo dokaze) da ljudi koji žive u urbanim sredinama imaju više zdravstvenih problema nego ljudi koji žive u manje urbanim sredinama.  Ako živite u gradu koji ima više zelenih porvšina kao što su bašte, parkovi ili šume to je bolje po vas.  

Razumem da ne mozemo sada svi nazad u šumu (iako o tome lično sanjam već neko vreme) ali možemo da se potrudimo da unesemo malo više prirode u naš svakodnevan “betonski” život.  Kako?  Ima više načina:

Ako pijete jutarnju kafu ili čaj kod kuće, izadjite na terasu. Ako nemate terasu, stanite pored prozora i dozvolite da vam sunce obasja lice dok uživate u svakom gutljaju.  Ako ste srećnik koji ima baštu ili dvorište, popijte jutarnju kafu u svom dvorištu.  Izlaganje dnevnom svetlu u ranim jutarnjim satima nam pomaže da imamo bolji san uveče.  Svetlost podstiče naše prirodne ritmove.  

Hodajte bosi po travi kada god je to moguće.  Retko kada imamo direktan dodir sa tlom ispod nas.  Zar to nije čudno?  Zašto se ljudi predivno osećaju kada su na plaži?  Zato što su uglavnom bosi po ceo dan.  Kada šetamo bosi imamo bolju ravnotežu.  Bolje je i za stopala.  Kada hodate bosi, broj belih krvnih zrnaca se smanjuje dok se broj crvenih krvnih zrnaca povećeva, što ukazuje na pozitivan imunološki odgovor

Gajite cveće u saksijama.  Ili začinsko biljie.  Ako imate rodbinu na selu, idite da ih posetite.  Pomozite im oko bašte.  Pokosite travnjak.  Nahranite kokoške.  

Prošetajte se po parku ili pored reke.  Ako volite da vežbate, vežbajte napolju kada god je to moguće.  Boravak u prirodi nam pomaže da imamo bolju koncentraciju, poboljšava raspoloženje i smanjuje umor.  

Ako vam je odlazak u prirodu nemoguća misija, napravite sebi jednu malu prirodnu oazu u stanu slušajući zvuke prirode.  Na YouTube-u imate pregršt videa gde možete slušati zvukove talasa, potoka ili cvrkut ptica.  Lezite na krevet, zatvorite oči i zamislite da ste u na nekom prelepom mestu.  Možete dodati i mirise prirode tako što ćete koristiti esencijalna ulja.  Nešto je bolje nego ništa.

Nemojte da dozvolite da se previše udaljite od svoje prave kuće.  Priroda nam je najbolja terapija za telo, dušu i um. 

Dobrodošli kući!